IP video

Poređenje analognog prenosa i IP videa. Kada su IP video mreže u pitanju, razlika je u tome što se analogne kamere na njih priključuju preko digitalnih kodera ili ih zamenjuju specijalne IP kamere. Kilometre teškog koaksijalnog kabla tada zamenjuje distribuirana infrastruktura koju čine klasične i bežične LAN i WAN mreže, kao i Internet. Video-rikordere (VCR) i digitalne video-rikordere (DVR) takođe zamenjuju NVR uređaji (Network Video Recorders, odnosno mrežni video-rikorderi) ili nizovi čvrstih diskova koje je moguće priključiti na bilo koje mesto u mreži i tako na najbolji način iskoristiti resurse sistema i ugraditi redundantnost u sistem. Štaviše, korišćenjem metoda digitalne video kompresije olakšava se upravljanje videom i optimizuje upotreba resursa sistema tako što se sprečava preopterećenje mreže.   

IP adresa za svaku kameru. U IP video mrežama svaka CCTV kamera i svaki uređaj za skladištenje ima sopstvenu IP adresu i upravljački centar nadgleda njihov rad i upravlja njime. Nakon što se formira mreža, „plug-and-play“ funkcija omogućava jednostavno dodavanje i uklanjanje jedinica s podrškom za IP.

IP funkcije. No to nije sve. IP video takođe omogućava vrlo jednostavnu ugradnju „inteligentnih“ funkcija u kamere, počevši od detekcije pokreta, i protežući se sada i do inteligentne analize videa (IVA, Intelligent Video Analysis) koja u realnom vremenu poredi video sa „poznatim pravilima“ za detekciju sumnjivih događaja ili ponašanja koje inače čuvar zadužen za praćenje monitora ne bi primetio.

Komponente IP nadzora. Kao i na tradicionalnim analognim sistemima nadzora, IP CCTV sistem čine četiri ključne komponente: snimanje slike, prenos slike, skladištenje i upravljanje videom