Vesti

Robert Bosch rođen je 23. septembra 1861. godine u Albecku nedaleko od Ulma u južnoj Nemačkoj. Nakon što je radio za različite kompanije u Nemačkoj i izvan nje, Bosch je otvorio svoju „Radionicu za preciznu mehaniku i elektrotehniku“ u Stuttgartu 15. novembra 1886. godine - 23. septembra 2011. godine kompanija Bosch obeležava 150. godina od rođenja svog osnivača.

„Radije bih izgubio novac nego poverenje“, bilo je jedno od načela koje je vodilo Roberta Boscha u poslovanju. Sto dvadeset i pet godina kasnije mnoge njegove vrednosti, stavovi i načela, poput verodostojnosti, pouzdanosti i zakonitosti, i dalje odjekuju i čine osnovu preduzetničke i društvene odgovornosti Bosch grupe. Tehnološke inovacije, visoki standardi kvaliteta, međunarodna prisutnost, odgovornost za dobrobit zaposlenih i podrška humanitarnim ciljevima i građanskim inicijativama odražavaju stanovište Roberta Boscha i pružaju temelj održivom poslovnom uspehu koji će zaštititi budućnost kompanije.

Poslednje želje osnivača
Robert Bosch je 1938. godine sastavio svoj testament koji je sadržao temeljne smernice za njegove naslednike. Pogotovo se brinuo hoće li Robert Bosch GmbH ostati finansijski samostalan i očuvati svoj preudzetnički duh i na taj način osigurati svoj dugoročni uspeh u budućnosti. Ovu je brigu je izrazio u svom testamentu: „U načelu se od upravnika moje ostavštine očekuje da osigura obavljanje i nastavak poslovnih delatnosti kompanije Robert Bosch GmbH na način koji odražava moje želje, odnosno moj duh i moju volju, tj. da za ove aktivnosti dugoročno osigura ne samo njihovo postojanje, nego i snažan i značajan razvoj kako bi mogli da se nose s neizbežnim poteškoćama i krizama u budućnosti.“

Robert Bosch je umro u Stuttgartu 12. marta 1942. godine.

Tehničke inovacije su počele da se isplaćuju
Sećajući se prvih godina poslovanja svoje radionice, Robert Bosch je jdnom prilikom rekao: „Moje preduzeće, koje je u početku bilo veoma malo, postepeno se sve brže razvijalo zahvaljujući dugim i mukotrpnim naporima“.

Poriv za inovacijom i visokokvalitetni standardi koji su igrali središnju ulogu u Boschovim nastojanjima od samoga početka s vremenom su se isplatili. Godine 1897. izmenio je niskonaponski magnet za paljenje kako bi mogao da se koristi u motornim vozilima, što je bila prava inovacija. Danas se ovo smatra prekretnicom u istoriji automobilskog inženjerstva. Primena ove tehnologije na motorno vozilo i njen dalji razvoj do kojeg je došlo 1902. godine izumom visokonaponskog sastava magnetnog paljenja sa svećicom omogućili su još mladoj kompaniji proboj u privredi. Pod vođstvom Roberta Boscha kompanija je razvila čitavu seriju tehničkih i tehnoloških inovacija koje su svakodnevni život i posao ljudi učinili znatno sigurnijim, udobnijim i efikasnijim.

Pretvaranje radionice u međunarodno industrijsko preduzeće
Bosch je otvorio svoju prvu prodajnu kancelariju u Ujedinjenom Kraljevstvu 1898. godine, a svoju prvu proizvodnu lokaciju u Francuskoj 1905. godine. Utemeljenjem proizvodne lokacije u Sjedinjenim Državama 1912. godine, ubrzo su se otvorila nova tržišta za Bosch proizvode, a širenje kompanije širom sveta nastavilo se s uspostavljanjem dodatnih predstavništava i proizvodnih pogona. Odluka da se dalje razvija globalna prisutnost kompanije i da se preduzeće pretvori u uspešnu svetsku mrežu za razvoj, proizvodnju i prodaju bila je jedna od najvažnijih strateških inicijativa koje je Robert Bosch preduzeo.

Odgovornost i društveni angažman
Robert Bosch bio je preduzetnik koji je na umu imao društvo. „Poslodavac i zaposleni jednako zavise od sudbine svoje kompanije“, napisao je u eseju iz 1920. godine. Od samog početka je bio spreman da doprinese dobrobiti svojih radnika i da se uhvati u koštac sa širim društvenim problemima. Nadalje, poboljšao je radne uslove tipične za industrijsku proizvodnju toga vremena tako što je fabrike opremio odgovarajućim sistemima ventilacije i rasvete. Godine 1906. još jednom je pokazao da je znatno ispred svog vremena kada je bio među prvim poslodavcima koji su uveli osmočasovni radni dan. Osnivač kompanije takođe je 1929. godine utemeljio „Bosch-Hilfe“, fond za osiguranje svojih penzionisanih radnika i izdržavanih osoba koje su ih nadživele.
Donacija u vidu bolnice u Stuttgartu 1936. godine  samo  je jedna od njegovih humanitarnih projekata  i predstavljala je primer njegovog društvenog angažmana. Bolnica i danas nosi njegovo ime.